Žene koje trče s vukovima

Jeste li se ikad pitali kako ste uspeli završiti u tako čudnoj porodici kao što je vaša? Ako ste ikada živeli kao autsajder, kao ponešto čudna ili drugačija osoba, ako ste samotnjak, neko tko živi na rubu glavne struje, onda ste patili. Pa ipak, dođe i vreme kad treba otići od svega toga i iskusiti drugačije gledište, vratiti se natrag u zemlju u kojoj živi vlastita vrsta.

Neka više ne bude patnje, ne pokušavajte više otkriti gde ste pogriješili. Tajna toga zašto ste se rodili kome ste se rodili završena je, finis, terminado, gotova. Odmorite se na tren n i osvježite se vetrom koji dolazi iz vaše domovine.

Godinama već žene koje u sebi nose mitski život arhetipa Divlje žene tiho jauču: „Zašto sam toliko drugačija? Zašto sam se rodila u takvoj čudnoj porodici?“ Kad god im je život hteo proklijati, neko se našao da posoli zemlju kako ništa ne bi moglo rasti. Osećaju se izmučene svim propisima protiv svojih prirodnih želja. Ako su deca prirode, onda ih drže pod krovom. Ako su naučnice, onda im kažu da trebaju biti majke. Ako žele biti majke, onda im kažu da bi se trebale potpuno uklopiti u tu ulogu. Ako žele nešto učiniti, onda im kažu neka budu praktične. Ako žele stvarati, onda im kažu da nema kraja ženinim kućnim poslovima.

Koji put pokušavaju biti dobre, već prema tome koji su standardi najpopularniji, a tek posle shvate što uistinu žele, kako uistinu moraju živeti. Tada proživljavaju bolne amputacije, jer moraju napustiti obitelj, brak kojem su se zavetovale do kraja života, posao koji je trebao biti odskočna daska za nešto što još više zatupljuje, ali je bolje plaćen. Ostavljaju snove razasute po putu.

Često su te žene umetnice koje pokušavaju biti razumne i provesti osamdeset posto svoga vremena radeći nešto što ubija njihove svakodnevno kreativne živote. Premda tih scenarija ima beskraj, jedna je stvar uvek ista: rano su ih već istakli kao „drugačije“ sa negativnim predznakom. Zapravo su strastvene,posebne, radoznale i razmišljaju na pravi, instinktivni način.

Dakle, odgovor na pitanja: Zašto ja?, Zašto baš ta porodica?, Zašto sam toliko drugačija? glasi, naravno, da na njih nema odgovora. Pa ipak, egu treba nešto što će prožvakati pre nego što odustane, pa bez obzira na to, nudim tri odgovora . (Možete odabrati koji god vam se svidi, ali morate odabrati bar jedan. Većina ih odabere onaj zadnji, ali bilo koji je dobar.) Pripremite se. Evo ih.

Rođene smo takve kakve jesmo i to u tim čudnim porodicama u kojima smo izdržale

1)zato (to skoro niko ne poveruje), 2) jer sebstvo ima neku nameru, a naši mali mozgovi su presićušni da bi to mogli shvatiti (mnogima će se ta ideja činiti utešnom) ili 3) zbog sindroma Zalutale zigote (pa…možda da….ali što je to?)

Vaša obitelj misli da ste vanzemaljac. Vi imate perje, oni krljušt. Vaša predstava zabave je šuma, divljina, unutrašnji život, spoljašnja veličanstvenost. Njihova predstava zabave je slaganje peškira. Ako je to tako i kod vas u vašoj porodici, onda ste žrtva sindroma Zalutale Zigote.

Niste nikad čuli za to? E pa, vila Zigota je jedne noći letela nad vašim gradom, a sve malene zigotice u njenoj košari skakutale su i poskakivale od uzbuđenja.

Zapravo ste bili namenjeni roditeljima koji bi vas razumeli,ali je Vila Zigota naletela na turbulenciju u zraku, i hop, ispali ste iz košarice nad krivom kućom. Padali ste, i vrteli se, vrteli se i padali i upali pravo u porodicu koja vam nije bila namenjena. Vaša prava porodica je bila tri kilometra dalje.

Zato ste se zaljubili u porodicu koja nije bila vaša a koja je bila tri kilometra dalje. Oduvek ste želeli da gospodin i gospođa Netković budu vaši pravi roditelji. Verojatno su i trebali biti.

Zato plešete po hodnicima premda potičete iz obitelji televizijskih spora. Zato se vaši roditelji uznemire svaki put kad dođete kući ili nazovete. Brinu se: „Šta će sad učiniti? Prošli put nas je posramila, samo Bog zna šta će ovaj put izvesti. Avaj!“ Prekriju oči kad vas vide, i to ne samo zato što ih zaslepi vaše svetlo.

Sve što vi želite jeste ljubav. Sve što oni žele jeste mir.

Članovi vaše porodice, zbog vlastitih razloga (zbog svojih prioriteta, bezazlenosti, ozleda, mentalnih bolesti ili kultiviranog neznanja), ne znaju biti spontani sa nesvesnim, a vaš dolazak, naravno, izaziva arhetip varalice, onoga koji diže prašinu. Tako pre nego što uopšte sednete zajedno za sto, varalica već divlje pleše uokolo pokušavajući ubaciti kakvu dlaku u porodično jaje.

Premda nemate nameru uznemiriti porodicu, ona će se uznemiriti bez obzira na sve. Kad se pojavite, sve i sva kao da poludi.


Siguran je znak divlje zigote u obitelji kad su roditelji stalno uvređeni, a deca se osećaju kao da nikad ništa ne mogu dobro učiniti.


Ne-divlja obitelj želi samo jednu stvar, ali Zalutala zigota nikad ne uspe otkriti šta je to, a čak i kad bi uspela, kosa bi joj se na glavi uspravila i pretvorila u same uskličnike.

Pripremite se, otkriću vam tu veliku tajnu. Ono što zapravo žele od vas, tu tajanstvenu i velelepnu stvar.


Nedivlji žele dosljednost.


Žele da danas budete tačno onakvi kakvi ste bili juče. Ne žele da se menjate svakim danom, nego da ostanete isti onakvi kakvi ste bili na početku sveta i veka.

Upitajte porodicu želi li doslednost i odgovoriće vam potvrdno. U svim stvarima? Ne, reći će, samo u onim stvarima koje su bitne. Što god bilo bitno u njihovu vrednosnom sistemu, uvek je to anatema divlje prirode žene. Na žalost, „stvari koje su bitne“ njima nisu iste „stvarima koje su bitne“ divljem detetu.

Doslednost u ponašanju za Divlju ženu nemoguća je presuda, jer njena snaga leži u prilagođavanju promeni, u inovaciji, plesu, zavijanju, režanju, dubokom instinktivnom životu, kreativnoj vatri. Ona ne pokazuje doslednost jednoličnošću, nego kroz svoj kreativni život, kroz stalno zapažanje, brzookost, prilagodljivost i spretnost.


Kad bismo morali navesti jednu stvar koja Divlju ženu čini onom koja jeste, to bi bila njena respondibilnost, sposobnost da odgovara na podražaje. Njeni percpetivni i spretni odgovori dosledan su zavet kreativnim silama, bio to Duende, zloduh koji se skriva iza strasti,ili Lepota, Umetnost, Ples ili Život. Njeno je obećanje nama, ako ga ne iskrivimo, da će nas terati da živimo. Ona će nas odgovorno i dosledno terati da živimo punim životom.

Tako Zalutala zigota obećaje vernost svojem unutarnjem divljem sopstvu, a ne svojoj porodici. Zato se oseća rastrzanom. Majka vučica drži je za rep, a zemaljska porodica je drži za ruke. Ubrzo urla od boli, reži i grize sebe i druge, i napokon, smrtna tišina. Pogledajte je u oči i vidite nebeske oči, oči osobe koja više nije tu.


Iako je socijalizacija važna za dete, ubiti unutrašnju kreativnost znači ubiti dete. U zapadnoj Africi shvataju da oštrina prema detetu natera dušu da se povuče iz tela, kojiput na par koraka, a koji put na nekoliko dana hoda.

Premda se potrebe detetove duše moraju uskladiti sa potrebama za sigurnošću i fizičkom negom, te sa brižljivo ispitanim predstavama o „civilizovanom ponašanju“, uvek mi je žao onih koji se prepristojno ponašaju, uvek u očima nose onaj pogled „blede duše“. Nešto nije u redu. Zdrava duša većinu vremena prosijava iz osobe, a koji put upravo plamti iz nje. Kada je ozleda jaka, duša beži.

Koji put odluta ili odjuri tako daleko da se moramo vešto umiljavati kako bismo je privukli natrag. Mnogo vremena mora proći pre nego što takva duša stekne dovoljno poverenja da se vrati, no to se može postići. Za povratak je potrebno nekoliko sastojaka: golo poštenje, izdržljivost, nežnost, ljubaznost, izbacivanje besa i duhovitost. Zajedno oni čine pesmu koja dušu priziva natrag kući.


Koje su potrebe duše? One se nalaze u dva carstva: carstvu prirode i carstvu kreativnosti. U tim carstvima živi Na’ashje’ii Asdzaa, Paučica, Boginja stvaranja naroda Navajo, koja pruža psihičku zaštitu onima koji je traže. Ona je zadužena da dušu nauči zaštiti i ljubavi prema lepoti.

Koja je temeljna hrana duše? Pa, to se razlikuje od osobe do osobe, ali evo nekih kombinacija. Smatrajte to psihičkom makrobiotikom. Nekim ženama su vazduh, noć, sunce i drveće osnovne potrebe. Druge će zasititi jedino reči, papir i knjige. Trećima su nužno potrebne boje, oblici, senke i glina. Neke žene moraju skakati, sagibati se i trčati, jer njihove duše žude za plesom. Druge pak žude samo za mirom oslanjanja na drvo.

Postoji još jedna tema kojom se valja pozabaviti. Zalutale zigote nauče preživljavati. Teško je provesti godine i godine među ljudima koji vam ne mogu pomoći da procvetate. Veliko je postignuće kad možete reći da znate preživljavati. Mnogima to već samo po sebi daje moć. Međutim, dođe trenutak u procesu individuacije kad su pretnje ili trauma uglavnom prošlost. Tada je vreme da se pređe na sledeću fazu, nakon preživljavanja, a to je vidanje i bujanje.

Ako samo preživljavamo, a ne težimo bujanju, ograničavamo se i upola smanjujemo našu energiju prema nama i našu moć u svetu. Može se dogoditi da se osoba toliko ponosi time što preživljava, da to dovodi u opasnost daljnji kreativni razvoj. Koji put se ljudi boje poći dalje od statusa nekoga ko je preživio, jer to je upravo to- status, razlikovno obeležje, jedno od onih postignuća koja govore: „Samo da znaš, možeš se kladiti, sto posto“.

Umesto da preživljavanje učinimo središtem života, bolje ga je rabiti kao jedno od mnogih odličja, ali ne i jedino. Ljudi zaslužuju da plivaju u lepim sećanjima, kolajnama i odlikovanjima zato što žive, zato što uistinu žive i pobeđuju. Kad pretnja nestane, moguća zamka leži u tome da se nazivamo imenim koja smo stekli u najgora vremena u životu. To stvara stanje duha koje nas može sputavati. Nije dobro temeljiti identitet duše jedino na poduhvatima, gubicima i pobedama iz loših vremena. Premda preživljavanje ženu može učiniti čvrstom poput stene, u nekom joj trenutku to počne ograničavati novi razvoj.

Kad žena uporno ustraje na tome „preživela sam“ i nakon što je prošlo doba kad je to bilo krorisno, onda je jasno što valja učiniti. Moramo olabaviti šaku kojom se ta osoba drži za arhetip osobe koja je preživela. Inače ništa ne može nastati. To je kao da mala izdržljiva biljka bez vode, sunčeve svetlosti i hranjivih materija ipak uspe izbaciti jedan mali hrabri i tvrdoglavi list. Uprkos svemu.

Bujati znači sada, kad su prošla ona loša vremena, preći u raskoš i svetlo te tamo cvasti, bujati grmolikim, čupavim, teškim cvetovima i lišćem. Dodelimo sebi radije imena koja nas izazivaju na razvoj kao slobodnih stvorenja. To znači bujati. To nam je i namenjeno.

Biti dete koje je tek preživljavalo duže nego što je to potrebno previše se poistovećuje sa arhetipom ozlede. Bujanje je moguće kad prepoznamo ozledu koju zatim pospremimo u sećanje. Bujanje nam je namenjeno, tu na zemlji. Bujanje, a ne puko preživljavanje, to je naše pravo koje stičemo rođenjem kao žene.

Nemojte se povlačiti i umanjivati ako vas nazovu crnom ovcom, skitnicom, vukom samotnjakom. Oni koji sporo uviđaju, kažu da je nekonformista propast društva. No, već se stolećima pokazuje da biti različit znači stajati na ivici, da je gotovo zagarantovano da će ta osoba napraviti kakav originalan doprinos, koristan i zapanjujući doprinos svojoj kulturi.

Kada tražite savet, nikada ne slušajte one sa sićušnim srcima. Budite ljubazni prema njima, blagosiljajte ih, laskajte im, ali nemojte slušati njihov savet.

Ako su vas ikada nazvali prkosnom, nepopravljivom, bezobraznom, lukavom, buntovnom, neukrotivom, neposlušnom, onda ste na pravom tragu. Divlja žena je u blizini.

Ako vas nikada nisu tako nazivali, još ima vremena. Vežbajte Divlju ženu. Andele! Opet i opet.


Izvor: Žene koje trče s vukovima; mitovi i priče o arhetipu divlje žene, Clarissa Pinkola Estes, Algoritam, Zagreb, 2004.

Nema boljeg trenutka od ovog sada...

Ubeđujemo sami sebe, da će život biti bolji kad se venčamo, dobijemo bebu a zatim drugu bebu. Onda smo frustrirani zato što deca nisu dovoljno velika i bićemo zadovoljniji kada porastu.

Nakon toga, frustrirani smo zato što imamo posla sa pubertetlijama.
Sigurno ćemo biti srećniji kada izađu iz tog razdoblja. Govorimo sebi da će nam
život biti potpun, kada se naš supružnik dozove pameti, kada kupimo lepša kola, kada budemo u mogućnosti da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju.

Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za sreću od ovog trenutka.
Ako ne sada, kada?

Tvoj život će uvek biti ispunjen problemima. Najbolje je da to priznaš sebi i da odlučiš da svejedno budeš srećan. Sreća je pravi put.

Zato, čuvaj svaki trenutak koji imaš i čuvaj ga još više zato što si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio vreme sa njim… i zapamti da vreme nikoga ne čeka.

Zato, prestani da čekaš…
Da otplatiš kola.
Da kupiš novu kuću ili stan.
Da ti deca odu od kuće.
Da se vratiš na studije.
Da završiš studije.
Da izgubiš 10 kg.
Da dobiješ 10 kg.
Da se oženiš (udaš).
Da se razvedeš.
Da dobiješ decu.
Da odeš u penziju.
Da dođe leto.
Da dođe proleće.
Da dođe zima.
Da dođe jesen.
Da umreš.

Nema boljeg trenutka za sreću od ovog. Sreća je put, a ne cilj.

REKONECIJA I REKONEKTIVNO ISCELJIVANJE - NEMA BOLJEG TRENUTKA OD OVOG DA NAPRAVIŠ KORAK DO STVARNOG ŽIVOTA ISPUNJENOG RADOŠĆU! SADA ODMAH!

"Neka bude svetlost..."

Bilo je drugacije,da se podsetimo...

Za svu ''decu'' koja su rodjena
i prezivela:

1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!
Bilo je drugacije,da se podsetimo...


Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je
bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do
zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes.

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja
dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e.

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo
morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u
supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga

Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada
bile pune secera ali nismo bili debeli
zato sto smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla
na ulici,
zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca,
zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se
niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naucili smo kako da resimo problem

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog
psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.

Nama nisu prodavali drogu ispred skole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji
(vec samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere,
Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku
, ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za
Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!

Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili
jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas
izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!

Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali
jednu kucu i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo sa tim !

I ti pripadas toj generaciji?

CESTITAM!

tekst preuzet od ''Probudi se - vreme je ...:)''

Crveni šešir

KAD BIH MOGLA PONOVO PROŽIVETI ŽIVOT


Otišla bih u krevet, kad sam bila bolesna, umesto pretvaranja da će se svet prestati da se okreće ako ne budem prisutna.

Zapalila bih ružičastu sveću napravljenu poput ruže, pre nego što se istopi u skladištu.

Manje bih pričala i više slušala.

Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč izbledeo.

Pojela bih kokice u 'dobroj' dnevnoj sobi i manje bih brinula o nečistoći ako moji požele da zapale vatru u kaminu.

Odvojila bih vreme za slušanje mog dede i lutanju kroz njegovu mladost .

Ne bih nikad insistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnjeg dana, jer je moja kosa taman isfrizirana i sređena.

Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).

Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a više posmatrajući život.

Ne bih nikad kupila nešto samo zato što je to praktično, što se neće videti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju.

Umesto što sam želela, da što pre prođe devet meseci trudnoće, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je čarolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.

Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: 'Kasnije, sada operi ruke pre ručka.' Bilo bi puno više Volim te umesto Žao mi je.

Najviše bih, kad bih imala drugu priliku za život, cenila svaki minut, gledala ga i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.

Prestanimo da se znojimo zbog malih stvari.

Prestani da brineš o tome ko te ne voli, ko ima više ili ko šta radi.

Umesto toga, počnimo ceniti odnose koje imamo sa onima koji nas vole.

Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio.

I šta činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.

Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.


MESEC LEPIH ŽENA

3 godine : Pogleda se i vidi Kraljicu.
8 godina: Pogleda se i vidi Pepeljugu.
15 godina: Pogleda se i vidi Ružnu sestru (mama, ne mogu da idem u školu ovakva !)
20 godina: Pogleda se i vidi 'predebela/premršava, preniska/previsoka, previše ravno/previše kovrdžavo? ali odluči da ide napolje u svakom slučaju
30 godina: Pogleda se i vidi 'predebela/premršava, preniska/previsoka, previše ravno/previše kovrdžavo ? ali odluči da nema vremena to popraviti i izlazi u svakom slučaju
40 godina: Pogleda se i vidi 'čista sam' i izlazi napolje
50 godina: Pogleda se i vidi 'To sam ja' i izlazi gde god to želi
60 godina: Pogleda se i podseća se svih ljudi koji se više ne mogu videti u ogledalu. Izlazi napolje i osvaja svet.
70 godina: Pogleda se i vidi mudrost, veselje i sposobnost, izlazi napolje i uživa u životu.
80 godina: Ne gnjavi se sa ogledanjem. Samo stavi crveni šešir i izlazi da se zabavi.




TREBALE BI SMO DA ZGRABIMO OVAJ CRVENI ŠEŠIR ŠTO PRE!

Roditeljima s ljubalju

OTAC I SIN

Čovek se vratio sa posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina, kako ga čeka na vratima.

SIN: "Tata, smem li te nešto pitati?"

OTAC "Da, naravno, reci, šta je?"

SIN: "Tata, koliko zarađuješ na sat?"

OTAC: "To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?" kaže gnevno

SIN: "Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?"

OTAC: "Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat."

SIN: "Oh", dečak odgovori, spuštene glave.

SIN: "Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?"

Otac je bio besan: "Ako je jedini razlog, što me pitaš, da ti pozajmim 25 dolara taj, da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli, zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!"

Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.

Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja..."kako se usuđuje pitati takva pitanja, samo da bi dobio novac?" Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: "Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno ne pita često za novac..."

Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata..."Jesi zaspao, sine?", upitao je.

"Ne, tata, budan sam" odgovori dečak.

"Razmišljao sam..možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio."

Dečak se uspravio, smešeći se. "Oh, hvala ti, tata!", poviknuo je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. Kad je vidio da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.

"Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?", planu otac.

"Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.", odgovori dečak.

"Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati sa tobom."

Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i zamolio ga za oproštaj.

Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas, a da ne provedemo neko vreme sa ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se podeliti tih 50 dolara sa nekime koga voliš.

Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodicama i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo do kraja života.

"Neka bude svetlost..."

Polje vašeg srca - centar vašeg života

Polje vaseg srca je centar vaseg zivota,zato sto su nasa tela elektromagnetska polja, zato sto smo mi odredjene elektromagnetne talasne duzine u ovoj dimenziji i zato sto je srce najsnazniji elektromagnetni organ u nasim telima.

Ono kreira frekvenciju onoga sto mi jesmo,razmislite o snazi ovog elektromagnetnog polja, koje izlazi iz vas, kao sto struja izlazi iz uticnica, ovu energiju nesto mora da stvori, kao sto elektrane stvaraju struju, a ovde je to nase srce.

Frekvencija koju odasiljamo, dolazi sa ovog mesta, iz vaseg srca.

Kada kazemo, slusaj sta ti srce kaze, koristimo ustvari zakon privlacenja da stvorimo sve ono sto je u nama, koristimo sustinu ove energije da privucemo sebi esenciju svega onoga sto jesmo.


Zamislite tu talasnu duzinu koju odasiljate, to je kao elektron u atomu koji ima naelektrisanje, a srece je generator te energije, koju odasiljate, tako da vase srce ima punu svesnost vase sustine i odasilje energiju u svim pravcima, vasu talasnu duzinu, vasu memoriju.
Kod transplantacije organa-srca zapazeno je da osoba kojoj je organ transplantiran dobije secanja osobe koja je donator organa.

Srce sadrzi secanje, onoga sto ste bili, pre nego sto ste dosli u ovo telo.
Srce zna kako da vas usmeri, zna sta bi trebalo da radite, zna vase tajne zelje koje vas um sakriva i zeli da otkloni.

Srce sadrzi vasu sustinu i zato mu mozete verovati.

Zato svoju paznju mozete usmeriti tamo i kada usmerite svoju paznju na vasu elektricnu centralu, koja zadrzava svu tu vasu vodu, sav taj potencijal toka mozete odluciti, kada i kako da pustite tu energiju napolje. Ovo je dar koji dobijate usmeravanjem vase paznje na vase srce.

To je razlog zasto ne mozete da se pretvarate, da ste nesto osim onoga, sto zaista jeste. To je razlog, zasto oni koji se bave radom sa svetlom(radnici svetla) nalaze, da njihov stari nacin vise ne funkcionise, njihovo srce kaze promeni svoj fokus, usmeri svoju paznju na nesto, za sta ne treba, tako mnogo pravila.

Vi ste talasna duzina, vi ste kreacija, vi ste tok i u svemu tome, vi ste elektromagnetna frekvencija u ovom svetu.


Pratite gde ta frekvencija zeli da ide bez da je ogranicavate.
Fokusirajte se na prostor vaseg srca, da vidite sta ima da vam kaze, ono vam govori koju frekvenciju zelite da posaljete, dok vas um zeli da sagradi granice oko srca.

Recite svom umu da se utisa i osetite i verujte svom srcu, osetite taj tok.
Koristite ovo sa radoscu i budite svesni ove beskonacne frekvencije koju odasiljate u svet.

Sa engleskog prevela
Marija Somborac

RAZMIŠLJAJTE ŠIROKO

Kad vas mali ljudi pokušavaju spustiti na svoj nivo, RAZMIŠLJAJTE ŠIROKO.

Nesumnjivo je da postoje ljudi koji priželjkuju vaš poraz, pad i nazadovanje. Ali, oni vam ne mogu ništa ako upamtite sljedeće:
1. Kad odbijate da se borite sa „malim“ ljudima, vi pobeđujete. Borba sa „malim“ ljudima svodi vas na njihovu veličinu. Ostanite veliki.
2. Očekujte da će se ljudi otresati na vas. To je dokaz da napredujete.
3. Podsetite se da su osobe, koje se otresaju na vas zapravo psihološki bolesne. Budite veliki. Sažalite se nad njima.

Mislite dovoljno široko da biste bili neranjivi za napade malih ljudi.

Kad se u vas uvuče osećaj: “nisam dovoljno sposoban(-na)“, RAZMIŠLJAJTE ŠIROKO.

Upamtite: ako mislite da ste slabi, slabi ste. Ako mislite da se nesposobni, nesposobni ste. Ako mislite da ste prosečni, prosečni ste.

Prirodnu sklonost samopodcenjivanju pobedite sledećim oružjem:

1. Izgledajte važno! Tako ćete lakše razmišljati poput važne osobe. Vaš izgled snažno utiče na vaše raspoloženje. To upamtite.
2. Fokusirajte se na svoje vrline. Bodrite i ohrabrujte sami sebe. Upoznajte svoju pozitivnu stranu ličnosti.
3. Sagledajte i druge ljude iz prave perspektive. I oni su ljudska bića. Zašto biste ih se plašili?

Razmišljajte dovoljno široko da biste uvideli koliko zapravo vredite.

Kada se svađa ili neslaganje čine neizbežnima, RAZMIŠLJAJTE ŠIROKO.

Evo kako ćete se uspješno oduprijeti iskušenju svađe:

1. Zapitajte se:“Je li ovo dovoljno važno da bismo se zbog toga svađali?“
2. Podsetite se da svađom ne možete dobiti ništa, ali da uvek nešto izgubite.
Razmišljajte dovoljno široko da biste uvideli da vas svađe, neslaganja, sukobi i nesporazumi neće odvesti tamo gde želite stići.

Kada se osetite poraženim, RAZMIŠLJAJTE ŠIROKO.

Veliki uspeh nije moguće ostvariti bez poteškoća i neuspeha. Ali, moguće je ostatak života proživeti bez poraza.

Evo kako veliki ljudi reaguju na neuspehe:

1. Neuspeh posmatrajte kao životnu pouku. Usvojite je. Proučite je. Upotrebite je da biste brže napredovali ka uspehu. Okoristite se tim neuspehom.
2. Upornosti pridružite spremnost za eksperimentisanjem. Uzmaknite i započnite ispočetka, primenjujući novi pristup.
Razmišljajte dovoljno široko da biste spoznali kako je poraz stanje uma i ništa više.

Kad romantika počne zamirati, RAZMIŠLJAJTE ŠIROKO.

Negativan način razmišljanja: “Bio(-la) je nepravedan(-na) prema meni i zato ću mu (joj) se osvetiti“, ubija romantiku i uništava ljubav.
Kad situacija na ljubavnom planu pođe po zlu, postupite na sledeći način:

1. Fokusirajte se na najveće vrline osobe čiju ljubav želite. Male stvari ostavite iza sebe.
2. Učinite nešto posebno za svog partnera i to često.
Razmišljajte dovoljno široko da biste otkrili tajne radosti u vezi sa svojim partnerom.

Kad utvrdite da se vaše poslovno napredovanje usporava, RAZMIŠLJAJTE ŠIROKO.

Bez obzira na vaše zanimanje, viši položaj i veća plata proizilaze samo iz jednoga: povećanja kvaliteta i kvantiteta učinka.

Učinite sledeće: razmišljajte:“Ja mogu bolje“. Najbolje nije nedostižno. Sve je moguće učiniti boljim.
Ništa na ovom svetu ne čini se na najbolji mogući način. A onda kad pomislite: “Ja mogu bolje“, načini će se pojaviti sami od sebe. Takav stav oslobađa vašu kreativnu moć.

Razmišljajte dovoljno široko kako biste uvideli da će novac doći, sam po sebi, ako uslugu stavite na prvo mesto.